HR - Ljudski Resursi - Srbija

Rajić: Kratak rok za dogovor o zakonu o radu

Rok da do 15. juna bude usvojen novi zakon o radu je kratak da se sve strane dogovore o sadržaju tog dokumenta, kaže direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić. Ističe da za sada postoji samo načelna saglasnost o nekoliko pitanja, a da neka nisu ni stigla na dnevni red radne grupe.

Poslodavci i sindikati neće moći u narednih mesec i po dana, kada ističe rok za usvajanje novog zakona o radu, da se dogovore o sadržaju tog dokumenta bez ponovne intervencije premijera Aleksandra Vučića, ocenio je direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić.

Rajić je rekao za Tanjug da će taj posao po svoj prilici morati da okonča vlada, jer nakon najave da svi sistemski zakoni moraju da budu usvojeni do 15. juna, on ne vidi da za dogovor tri strane ima vremena.

"Ako vlada i premijer žele rezultate, moraće oni da povuku neophodne poteze", smatra Rajić.

Kako objašnjava, do sada postoji samo načelna saglasnost učesnika u dogovaranju i to o nekoliko pitanja, poput otpremnina, minimalne zarade, otkaza...

S druge strane, dodaje, predlog o drugačijem obračunu naknade za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, ili o ukidanju minulog rada, koji su u prethodno povučenom nacrtu zakona bili najviše sporni, još nisu stigli na red.

"Delimičan dogovor postoji o tome da se u novom zakonu otpremnine ne isplaćuju za sve godine staža, već samo za one provedene kod tog poslodavca. Do približavanja stavova je došlo i po pitanju minimalne zarade, a naš predlog je bio da se ona usaglašava jednom godišnje, u oktobru za narednu godinu", navodi Rajić.

Načelna saglasnost, kako je rekao, postoji i o uslovima za otpuštanje radnika.

"Nije ideja da se ljudi otpuštaju samo da bi se otpuštali, već da se bolje definišu uslovi kada je moguće dati otkaz. Na primer, u slučaju alkoholizma, korišćenja opojnih sredstava ili kad postoje dokazi da je zaposleni naneo ozbiljnu štetu firmi", kaže Rajić.

Kako ističe, prema važećem zakonu se mnogi poslodavci ne snalaze sa procedurom prilikom otkaza, pa se dešava da, samo zbog pogrešne papirologije, sud otpuštenog radnika vrati na posao. Predlog je, kako kaže, da ako poslodavac i pogreši u proceduri treba da isplati naknadu, ali ne i da vraća radnika na posao.

Problemi sa naknadama za bolovanje

Predlog o drugačijem obračunu naknada za vreme bolovanja ili godišnjeg odmora, prema njegovim rečima, još nije bio predmet razgovora radne grupe.

Rajić je naveo da se, recimo, sada prilikom odsustvovanja s posla plata računa kao prosek primanja u poslednja tri meseca, gde se uračunaju i dodaci po osnovu prekovremenih sati, noćnog rada, toplog obroka, regresa...

"Na kraju dođemo do toga da radnik koji je na odmoru može da zaradi više nego onaj koji je ostao da umesto njega radi. Zato je predlog da se za vreme odsustvovanja isplaćuje samo osnovna zarada plus dodatak za minuli rad", navodi Rajić i dodaje da mnogi poslodavci imaju problem sa lažnim bolovanjima, pa je zato predloženo da se uvede mogućnost kolektivnog godišnjeg odmora.

Poslodavci u ruralnijim delovima zemlje, recimo, navodi Rajić kao primer, imaju problem svaki put kad nastupi berba, jer onda u istoj nedelji svi zaposleni uzmu bolovanje.

"Kako se zna da će ljudi tada da beže s posla pod izgovorom da su bolesni, bolje je da poslodavac može da ih pošalje na kolektivni odmor, nego da ih juri po njivama i dokazuje da nisu bolesni", smatra Rajić i dodaje da bi takođe moglo da se razgovara i o mogućnosti da prvih nekoliko dana bolovanja bude manje ili ne bude plaćeno uopšte.

Predlog je, kako kaže, i da rad na određeno vreme bude tri godine, jer svako ko uloži novac u novu firmu tek posle tri-četiri godine može da vidi da li je posao održiv.

"U Češkoj rad na određeno može da traje 12 godina, a Hrvatska ima predlog da to bude pet godina. Moramo da omogućimo da mladi ljudi rade, makar i tako, jer je bolje da dočekaju 30 ili 35 godina sa bilo kakvim radnim iskustvom", rekao je Rajić uz opasku da sindikati, za razliku od Unije, ne misle o mladima, već samo o starijim radnicima preko 45 godina koji su "udobno smešteni u javnom sektoru".

Kako kaže, nije ubeđen da će sindikati prihvatiti sve predloge, ali je poručio da je Srbiji potrebno fleksibilnije tržište rada.

Sindikati se, primećuje, uglavnom žale da ništa ne valja, ali nisu partner koji bi da nešto poboljša.

"Kad su predstavnici Međunarodne organizacije rada došli i pozvali poslodavce, sindikate, predstavnike vlade, Svetske banke i Evropske komisije da razgovaraju o tome da li su predložene izmene zakona protivne međunarodnim konvencijama, iz sindikata su došli, prespavali, pogostili se, a ujutro su otišli ozlojeđeni jer izmene nisu u njihovom interesu", tvrdi Rajić.

Poručuje da sindikati moraju da budu aktivan partner kako bi se menjale stvari u Srbiji i dodaje da zapošljavanje neće zavisiti samo od promene zakona o radu, već i od drugih propisa koji bi trebalo da omoguće bolje uslove za poslovanje.